CE znak

CE je skraćenica od CONFORMITE EUROPEENNE i za razliku od standarda kvaliteta, ne odnosi se na kvalitet nego na bezbednost upotrebe proizvoda. Proizvod koji nema znak CE ne može da iziđe na tržište EU. Postoji lista proizvoda koji podležu obavezi obeležavanja ovom oznakom.

Znak CE interesantan je i kupcima i korisnicima proizvoda van EU. Odustvo ove oznake na uvoznim proizvodima može značiti potrebu da se na bezbednost proizvoda prilikom upotrebe obrati povećana pažnja jer nema potvrde da su proizvedeni u skladu sa visokim zahtevima bezbednosti proizvoda koji važe u EU.

CE znak predstavlja oznaku proizvođača koja ukazuje da je:

• proizvod projektovan i proizveden u skladu sa zdravstvenim, bezbednosnim i drugim direktivama Evropske unije koje su relevantne za taj proizvod i koje predviđaju stavljanje CE oznake na njega i
• izvršeno odgovarajuće ocenjivanje usaglašenosti.

Osnovno obeležje jedinstvenog tržišta Evropske unije je slobodno kretanje ljudi, kapitala, robe i usluga, ali i činjenica da proizvodi koji se plasiraju i stavljaju u promet moraju zadovoljiti suštinske zahteve koji se tiču zaštite zdravlja, bezbednosti, zaštite potrošača i zaštite životne sredine.

Da bi jedinstveno tržište Evropske unije moglo da funkcioniše po principu jednakosti i fer konkurencije, morala su se poštovati određena pravila, sadržana u Ugovoru o Evropskoj zajednici (opšti princip četiri slobode kretanja), propisima i direktivama (specifična pravila).

Glavna prepreka bila je razlika u tehničkoj regulativi: standardi i tehničke norme za bezbednost proizvoda razlikovali su se od zemlje do zemlje, što je zahtevalo da se roba kontroliše kod svakog prelaska granice, pa je harmonizovanje propisa na nivou Evropske unije bilo od presudnog značaja za funkcionisanje tržišta.

U tom cilju Evropska komisija je donela niz direktiva (1) (tzv. direktive Starog pristupa) u kojima su dati detaljni tehnički zahtevi koji su predviđeni da važe na celoj teritoriji Evropske unije. Međutim, tek usvajanjem tzv. Novog pristupa tehničkoj harmonizaciji i standardizaciji (New Approach) 1985. godine, uklonjene su prepreke koje su proisticale iz razlike između nacionalnih propisa.

Osnovni principi Novog pristupa su:

• Evropska komisija utvrđuje direktive koje propisuju suštinske zahteve koje proizvodi moraju da zadovolje da bi se našli na tržištu Evropske unije,
• Detaljne tehničke specifikacije proizvoda date su u harmonizovanim standardima. Proizvod koji zadovolji ove specifikacije automatski zadovoljava suštinske zahteve, date u direktivama,
• Primena harmonizovanih i drugih standarda nije obavezna, tako da proizvođač ima punu slobodu da primeni i druga tehnička rešenja kako bi ispunio zahteve, postavljene direktivama.

U sklopu Novog pristupa, posebna pažnja posvećena je bezbednosti upotrebe proizvoda, odnosno sprečavanju eventualnih problema koji bi mogli nastati kao posledica neispravnog proizvoda (npr. povrede pojedinaca ili oštećenja imovine).

Najveći broj proizvoda široke potrošnje i industrijskih proizvoda koji potpadaju pod direktive Novog pristupa moraju imati CE znak!!!

CE znak u Evropskoj uniji predstavlja jedini dozvoljeni znak o usaglašenosti proizvoda sa zahtevima evropskih direktiva u pogledu bezbednosti proizvoda i za razliku od znakova kvaliteta, je obavezan, te se proizvodi bez CE znaka ne mogu naći na tržištu Evropske unije. CE znak predstavlja trgovinski pasoš za proizvode!

Uvođenje CE znaka doprinelo je olakšanom plasmanu proizvoda na tržište Evropske unije, za one proizvode čije je poreklo iz zemalja koje nisu članice EU. Nekada je bilo potrebno dobiti sertifikat za svaku pojedinačnu zemlju, dok je uvođenjem CE znaka dovoljno samo jednom proći neophodne testove i postupak sertifikacije, kako bi roba imala prohodnost u svim zemljama Evropske unije.

Dakle, za proizvode koji imaju CE znak: