krunet.net
 

    Ekonomija 
 
 
Srbija
Kruševac

Ekonomija

Zabava

Horoskop
za 2010.

Igrice

Život
1Naši prijatelji

Perspektiva
Art Maky

 
 

Treći od pozadi po platama- 27.05.2010.

To da je Kruševac nekada bio industriski veoma jak grad, a da se sada nalazi na začelju potvrđuje i sledeća vest, koja se odnosi na plate radnika u Kruševcu i Rasinskom okrugu.

Kako prenose kruševački mediji, prosečna aprilska plata u Rasinskom okrugu iznosi svega 26.812 dinara. Statistički gledano Rasinski okrug se nalazi na 23. mestu od ukupno 25 Okruga. Od našeg Okruga su gori po primanjima jedino Jablanički i Toplički okrug.

Gledano po opštinama, koje čine Rasinski okrug, najvišu prosečna zaradu imaju Kruševljani, 29.267 dinara, a najniža je u Brusu 20.107 dinara. (KruNet, podaci o platama: S.M.)

 

Henkel Merima centar za kvalitet- 26.05.2010.

Nakon nedavnog sertifikovanja međunarodnim OHSAS 18001, ISO 9001 i ISO 14001 standardima, stigla je još jedna potvrda kvaliteta za proizvodne pogone Henkel Merime u Kruševcu i Inđiji. To potvrđuje da domaći potrošači uživaju isti nivo kvaliteta proizvoda kao i naši susedi u regionu i ostatku Evrope.

Na konferenciji za novinare održanoj u Henkel Merimi u Kruševcu, predstavnici te kompanije istakli su da je i pre preuzimanja proizvodnja u fabrici Henkel Merima već bila na visokom nivou, ipak, priznaju da je put do sertifikovanja bio vrlo kompleksan i zahtevan. Standard OHSAS 18001 odnosi se na bezbednost i zdravlje pri radu, ISO 14001 ocenjuje napore za očuvanje životne sredine, dok se ISO 9001 sertifikat odnosi na kvalitet.

„Sada nam predstoji dodatni posao kako bismo održali visok nivo menadžment sistema koji smo postavili sticanjem tih standarda. Ono što je zanimljivo kod sertifikata OHSAS 18001 je da zahteva stalno unapređenje procesa, a osim menadžmenta punopravnu odgovornost za bezbednost i zdravlje na radnom mestu imaju sami radnici,“ izjavio je na konferenciji za novinare Vojkan Marić, predsednik Upravnog odbora kompanije Henkel Merima. OHSAS 18001 sertifikat je potvrda visokog nivoa implementacije standarda koji Henkel primenjuje u oblasti bezbednosti i zaštite na radu.

„Posebno bih istakao visoku posvećenost menadžmenta i sindikata na stalnom unapređenju uslova rada i podizanju svesti svih zaposlenih u primeni istih,“ izjavio je Miodrag Savić, menadžer za bezbednost, zdravlje, životnu sredinu i kvalitet.

Koncept kontinuiranih inovacija i kreiranje brendova i novih kategorija proizvoda imaju važnu ulogu u strategiji sektora Istraživanje i razvoj koju sprovodi Henkel. „Uz saradnju sa svetskim institutima i fakultetima, cilj nam je kreiranje visokokvalitetnih proizvoda za naše potrošače,“ izjavila je na konferenciji za novinare Vladanka Stošić, direktor sektora Istraživanje i razvoj.

O kvalitetu proizvodnje i postignutom nivou menadžment sistema govori i priznanje u okviru regiona centralne i istočne Evrope. Tim Henkel Merime u Srbije za upravljanje materijalima MM (koordinacija nabavke sirovina, poluproizvoda, gotovih proizvoda, briga o zalihama i planiranje proizvodnje) svojim rezultatima i načinom poslovanja daleko je nadmašio svoje kolege iz okolnih zemalja, što je nagrađeno prvim mestom u regionu. „Vrlo smo zadovoljni tim priznanjem, naročito zbog ozbiljne količine truda i rada uloženih od strane našeg tima za upravljanje materijalima,“ rekao je Vojkan Marić, predsednik Upravnog odbora kompanije Henkel Merima. Gospodin Marić je na konferenciji govorio i o dosadašnjim rezultatima i planovima Henkel proizvodnog pogona u Kruševcu. „Ozbiljno radimo na unapređenju i održanju kvaliteta proizvodnje. Početkom godine imali smo investiciju od oko 300 hiljada evra u novi paletizer, koji je za razliku od starog povezan sa svim proizvodnim linijama i ima kapacitet da ih sve opsluži. Ove godine planiraju se ukupna ulaganja od 500 hiljada evra, a najveći deo tog iznosa biće utrošen na rekonstrukciju i optimizaciju delova sistema za otprašivanje, smanjenje utroška energije, kao i na optimizaciju procesa proizvodnje praška iz tornja putem raspršivanja,“ kazao je on. (Economy.rs)

 

Fabrika biodizela do kraja naredne godine - 25.05.2010.

Izgradnja fabrike za proizvodnju biodizela, koju je Fabrika maziva (FAM) u Kruševcu započela pre dve godine, posle privatizacije tog kruševačkog preduzeća trebalo bi da se okonča u drugoj polovini 2011. godine, najavila je danas direktorka FAM-a Ljiljana Kostić.
Kostić je, obraćajući se javnosti povodom priznanja koja je Fabrika maziva osvojila na međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, kazala da je fabrika biodizela započeta kao deo obavezne investicije predviđene kupoprodajnim ugovorom, te da je do sada okončano 70 odsto predviđenih radova.
"Nije nikakav problem da se fabrika završi, iako je kriza malo usporila njenu izgradnju, ali je sada država na potezu. Neophodno je da država donese odgovarajuću regulativu u oblasti korišćenja biodizela i mi očekujemo da ćemo od sredine sledeće godine imati regulisano tržište za ovu vrstu goriva", kazala je ona.
Direktorka FAM-a je dodala da je planirani kapacitet fabrike biodizela 30.000 tona i da bi, s obzirom na planirani procenat umešavanja ovog energenta u nafne derivate, trebalo da svi proizvođači biodizela u Srbiji imaju sigurno tržište.
Fabrika maziva iz Kruševca privatizovana je 2007. godine kada je za većinski kapital fabrike Preduzeće za puteve Beograd koje posluje u sastavu Nibens grupe platilo 25 miliona evra, uz obavezu da u narednih pet godina investira 10 miliona evra.
Po rečima direktorke, od privatizacije do sada FAM je obim proizvodnje uvećao za 40 odsto, samo u prva četiri meseca 2010. zabeležen je rast proizvodnje od 17, a izvoza za 26 odsto.
"Za nas je izuzetno važno što poslujemo u okviru Nibens grupe koja će ove godine graditi 110 kilometara koridora 10, od Horgoša do Novog Sada, i kompletna mehanizacija će u ovom poslu koristiti proizvode FAM-a," naglasila je Kostićka.
Ona je najavila i da će FAM ove godine u nabavku nove linije za pakovanje proizvoda investirati oko dva miliona evra, te da se, uporedo sa povećanjem obima proizvodnje planira i otvaranje novih radnih mesta. (Beta)

 

Nagrade za ''FAM'' i ''Rubin'' - 21.05.2010.

Fabrika maziva FAM iz Kruševca apsolutni je šampion kvaliteta ovogodišnjeg međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Izložbeni prostor FAM okićen je sa sedam zlatnih medalja i šampionskim peharom. U kategoriji motornih i hidrauličnih ulja FAM je nagrađen sa tri velike zlatne medalje, a četiri je dobio za kvalitet. Takođe, „Rubinovo“ vino „tera lazarika“ na Svetskom festivalu vina u Italiji, koji se održava u Palermu, nagrađeno je srebrnom medaljom.(R. b.)

 

Razdvojena bolnica - 20.05.2010.

Juče, 19. maja, održana je konferencija za novinare u Sali Zdravstvenog centra Kruševac. Konferencija je održana povodom donošenja odluke upravnog odbora ove zdravstvene ustanove o razdvajanju Opšte bolnice i Doma zdravlja.

Zdravstvenog centra Kruševac doneo i Odluku o formiranju paritetne komisije za izradu deobnog bilansa u skladu sa odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti i Uredbom o planu mreže zdravstvenih ustanova. (KruNet)

 

Šesti put na aukciji - 19.05.2010.

Kako nezvanično saznajemo nijedan kandidat do 14. maja, kada je poslednji dan, se nije javio za učešće u aukcijskom nadmetanju za kupovinu ''Konfekcije Zvezda '' iz Kruševca. Ovo je šesti pokušaj prodaje ove kruševačke firme. Medjutim, interesantno je i to da je cena ove firme od prve aukcije smanjena čak 20 puta. Ona je 2008. godine, kada je održana prva aukcija, iznosila 344 miliona dinara, a sada posle 2 godine i 5 aukcija iznosi svega 89 miliona dinara.

Slika: Zgrada ''Zvezde'' u centru Kruševca

Fabrika poseduje 9 prodavnica, 3.500 kvadrata poslovno-proizvodnog prostora u centru grada, i još 1.000 kvadrata u Ribaru. (KruNet)

 

U proizvodnji radi tek svaki četvrti radnik - 18.05.2010.

Tek svaki četvrti zaposleni Kruševljanin radi u proizvodnji, iako je grad nekada važio za industrijski centar. Od 28.500 zaposlenih, tek između 6.000 i 7.000 ljudi radi u pogonu, dok su ostali zaposleni u pratećim službama, državnoj i lokalnoj administraciji, javnim preduzećima i ustanovama, bankarskom sektoru.

- Radim u „14. oktobru“ već 28 godina, a obim posla koji sada imamo je smešan u odnosu na to kako smo nekada radili. Ranije smo izbacivali 150 serijskih mašina mesečno, a sada uradimo tri u četiri meseca. Radim u normi i bitan mi je svaki radni dan, ali ponekad imamo posao tri ili pet dana mesečno - priča Obrad Nešković, bravar zaposlen u IMK „14. oktobru“. Istovetne priče mogu se čuti i u drugim kruševačkim preduzećima. Razvoj Kruševca decenijama je bio baziran na jakoj industriji, pre svega hemijskoj i metalskoj. U poslednje dve decenije broj zaposlenih u preduzećima konstantno je opadao, pa je sa oko 43.000 početkom devedesetih godina pao na 32.000 2004. godine.

- U ovom trenutku „14. oktobar“ ima 1.680 radnika, a od tog broja oko 60 odsto su neproizvodni. Od ukupnog broja radnika u proizvodnji stalno je angažovano od jedne polovine do dve trećine, u zavisnosti od poslova koji naiđu. U poslednje vreme smo imali posla jer je urađeno 30 serijskih mašina, ali dođe ciklus kada se radi malo. Oni koji imaju više posla zarade 27.000 do 30.000 dinara, ali sa prekovremenim radom, subotom i nedeljom. Ostali primaju manje - objašnjava Ljubiša Velimirović, predsednik Sindikata IMK „14. oktobar“.

Nakon nekoliko socijalnih programa u Hemijskoj industriji „Župa“ broj zaposlenih je sa 1.300 smanjen na 476, od kojih je samo trećina radno angažovana.
- Imamo nešto sezonskog posla, radimo pesticide, bordonsku čorbu, blauvit, ali je na svim tim poslovima angažovano oko 150 do 170 ljudi. Oko polovina od ukupnog broja zaposlenih je na plaćenom odsustvu, dok ostali dolaze na posao i prema potrebi uskaču kada ima nešto da se odradi. U vreme kada je „Župa“ radila punom parom, u proizvodnji je bilo angažovano više od 800 radnika, ali tada se radila gabaritna roba, bilo je izvoza... - objašnjava Miroslav Milojević, generalni direktor „Župe“ koji je u ovoj fabrici već 32 godine.

Najveća firma u Kruševcu „Trajal korporacija“ trenutno ima 2.338 zaposlenih, od toga 1.460 u neposrednoj proizvodnji koji su, nakon prošlogodišnjih štrajkova, u najvećoj meri uposleni. Pre četiri godine „Trajal“ je imao 3.450 radnika, od čega je 1.980 radilo u proizvodnim pogonima.

Milenko Mihajlović, predsednik Veća saveza sindikata u Kruševcu, procenjuje da je u ovom trenutku u Kruševcu u neposrednoj proizvodnji angažovano maksimalno između 6.000 i 7.000 ljudi.

- Tu računam one koji rade u velikim firmama poput „Trajala“ i „14. oktobra“, privatnim preduzećima i one koji rade na crno. Nekada je Kruševac imao 43.000 zaposlenih. Ako uzmemo da su od te cifre makar jedna trećina bili proizvodni radnici, to je oko 14.000-15.000 radnika, što je dvostruko više nego sada. Danas u gradu od 130.000 stanovnika nešto konkretno proizvodi tek svaki dvadeseti stanovnik. Sa takvim odnosom nema nam napretka - kaže Milenko Mihajlović, dodajući kako su Kruševcu hitno potrebne investicije u proizvodne pogone, a ne trgovine. (Slaviša Milenković)

 

Od sirovine samo pare - 17.05.2010.

U Hemijskoj industriji “Župa”, koja se jedva zalečila od posledica loše privatizacije, i uposlila kapacitete, ponovo je pritisnuto dugme za alarm. Država je dozvolila lozničkoj “Viskozi” da raspolaže sa svih 520 tona ugljen-disulfida sa svoga skladišta, od kojih 320 tona pripadaju “Župi”, tvrde u ovoj kući.
Neshvatljivom odlukom državne vlasti poznati kruševački proizvođač zaštitnih sredstava i ksantata doveden je u nezavidnu situaciju, tvrdi generalni direktor Miroljub Milojević.
- Naših 320 tona ugljen-disulfida je u lozničkoj “Viskozi” uskladišteno negde 1997. ili 1998. godine, kada su domaće firme bile upućene jedna na drugu, i kada je saradnja tekla po modelu “ja pomognem tebi, ti meni”. Odlaskom “Viskoze” u stečaj 2009. godine postignut je sa stečajnim upravnikom dogovor da “Župa” svojih 320 tona ove sirovine, naplati iz “Viskozine” stečajne mase - kaže Milojević.
Ugljen-disulfid je važna sirovina, koju “Župa” koristi u prpizvodnji ksantata. Nažalost, neko od nadležnih se o pravog vlasnika oglušio, pa je “Viskozi” dao odrešene ruke da sav ugljen-disulfid izveze u Sloveniju, po bagatelnoj ceni, skoro na poklon.
“Župa” je prinuđena da ugljen-disulfid uvozi i skupo ga plaća. Situacija je, kako ovde kažu, apsurdna, jer, dok ga Slovenija prerađuje i ubira zaradu od izvoza, na gubitku su i srpska država i “Župa” i RTB Bor, koji od “Župe” dobavlja ksantate.
- “Viskoza” koja je u stečaju nas ne čuje ni kada tražimo da od nje kupimo naš ugljen-disulfid - kaže direkotr “Župe”.
U poznatoj kruševačkoj hemijskoj industriji, uz znatnu pomoć države, tačnije, Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, uveliko teče proizvodnja takozvanog plavog programa, zaštitnih sredstava za bilje i ksantata za flotaciju, koja se meri stotinama tona. Najveći ponos predstavlja činjenica da je, posle sedam godina zastoja, pokrenuta i proizvodnja poznatog “plavog kamena” , uz “bordovsku čorbu”, najzdravijeg zaštitnika vinove loze.
S druge strane, stečajni upravnik u Hemijskoj industriji “Viskoza”, Dragi Stevanović, izjavio je za “Novosti” da je ugljen-disulfid, koji je stigao uz “Župe” potrošen 1999. godine, a ovaj čija se evakuacija sprema nabavljen je 2004. godine”.
Lozničani očekuju evakuaciju ugljen-disulfida već odavno, a pokušaj da to bude učinjeno početkom aprila propao je, mada su bila stigla dva specijalna kontejnera, jer Odsek za vandredne opasnosti Policijske uprave u Šapcu nije dozvolio pretakanje “dok se ne steknu svi za to potrebni zakonski uslovi”. Nema informacija kade će prve količine krenuti iz “Viskoze” i Loznice.

I KAD BI HTELI, NE BI MOGLI
JEDINA firma koja ima specijalizovane kontejnere koja može da evakuše ove opasne materije u regionu, kako nam je rečeno u “Viskozi” jeste ljubljanski “Promos MS”, kojem je po zakonom utvrđenoj proceduri, poveren taj posao. “Župa” po rečima stečajnog upravnika, sada samo potražuje novčana sredstva za ugljen-disulfid, a stečajni upravnik i da hoće da ga pokloni Kruševljanima to ne bi moglo da bude realizovano bez za to specijalizovane firme. To, kako nam je rečeno, nije bilo moguće da se učini i pre stečaja u “Viskozi”.

NALOG
Stečajni upravnik, sada, praktično, sprovodi nalog koji je dobio od Ministarstva za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine u Vladi rbije. Novac za taj ozbiljan i složen posao obezbedio je Fond za zaštitu čovekove sredine.(Z. A. - V. M)

 

Većinski vlasnik Župe otkupljuje akcije - 14.05.2010.

Većinski vlasnik Turističko-ugostiteljskog preduzeća Župa u Kruševcu ponudio je malim akcionarima 791 dinar po akciji za otkup njihovog udela u toj firmi.
Upis i prijavljivanje zainteresovanih za prodaju akcija trajaće do 10. juna, kazao je direktor Župe Aleksandar Baraga.

Za otkup 78.467 akcija koje su u vlasništvu 628 malih akcionara, većinski vlasnik, BBC invest koji posluje u okviru Verano grupe, deponovao je oko 700.000 evra.

Slika: hotel Evropa

Baraga je kazao da je prodaju akcija najavio najveći broj malih akcionara, te da će, prema njegovim procenama, BBC Invest posle završenog otkupa biti vlasnik 98 odsto kapitala firme.

Župa ima oko 160 zaposlenih, a privatizovana je u aprilu 2007. godine kada je za 70 odsto kapitala BBC invest platio 250 miliona dinara i obavezao se da investira 21,5 miliona dinara.

U toku je rekonstrukcija najvrednijeg objekta tog preduzeća - hotela Rubin u centru Kruševca, što će, prema Baraginim rečima, koštati oko milion evra.

"Rekonstrukcijom će hotel dobiti 97 luksuzno opremljenih soba i apartmana i biće spreman da odjednom ugosti grupu od 150 turista. Paralelno sa gradjevinskim radovima, radićemo i na obogaćivanju sadržaja koji će naš hotel preporučiti prvenstveno za kongresni turizam", najavio je Baraga. (S)

 

Vlasnik Trajala negira vezu sa Jocićem - 13.05.2010.

Većinski vlasnik kruševačke Trajal korporacije, bugarski biznismen Hristo Kovački juče je negirao pisanje medija da je u prodaju te kompanije i rudnika Kovin umešan Sreten Jocić, poznatiji kao Joca Amasterdam.

„Nemam šta da krijem. U Trajalu i Rudniku Kovin se radi odgovorno i transparentno. Istrage koje se vode to će dokazati. Nemam nikakve kontakte sa Sretenom Jocićem i nikakva finansijska saznanja u vezi sa njim, što će istraga takođe dokazati“, naveo je Kovački u pisanoj izjavi. On istakao da dovođenje u vezu Trajala i Rudnika Kovin sa Jocićem koji se nalazi u pritvoru „šteti imidžu“ tih firmi i narušavaju njegov ugled kod poslovnih partnera. Kovački je dodao da poslovanje ta dva preduzeća stalno kontroliše Agencije za privatizaciju Srbije. Povod za njegovo obraćanje javnosti je tekst u jednom dnevnom listu gde je navedeno da je Kovačkog u Srbiju doveo Jocić i da će Trajal biti jedno od prvih preduzeća koje će proveravati Jedinica za finansijske istrage u istrazi koja je protiv Jocića pokrenuta pre nekoliko dana. U navedenom tekstu kaže se i da ispitivanje saradnje Jocića i Kovačkog, najbogatijeg bugarskog tajkuna, neće biti završeno samo na slučhaju privatizacije Trajala, već će obuhvatiti i Rudnik Kovin i desetak drugih preduzeća. (Danas)

Razmena Rasinskog okruga 77, 4 miliona dolara - 08.05.2010.

Ukupna spoljnotrgovinska razmena Rasinskog okruga u prvom kvartalu ove godine iznosila je 77,4 miliona dolara i 8,5 odsto je veća u odnosu na isti period prošle godine, saopštila je Regionalna privredna komora u Kruševcu.

Vrednost izvezene robe u prva tri meseca ove godine je bila oko 33,1 milion dolara, što je jedan odsto manje nego lani. Uvoz je bio vredan 44,3 miliona, što je 17,9 odsto više nego u istom prošlogodišnjem periodu.

Spoljnotrgovinski deficit je 11,2 miliona dolara.

Negativan spoljnotrgovinski saldo imao je jedino grad Kruševac, oko 18 miliona dolara, dok je ostalih pet opština Rasinskog okruga ostvarilo suficit od blizu sedam miliona.

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga u prethodnom kvartalu bili su Rumunija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Rusija, Nemačka, Italija, Bugarska, Slovenija, Hrvatska, Austrija, Mađarska, Makedonija, Turska i Češka.

Najveći pad izvoza zabeležen je u razmeni sa Nemačkom 26,8 odsto, a najveći rast u razmeni sa Rusijom 82,8 odsto, dok se rast uvoza beleži u odnosu na sve zemlje uvoznice, navodi se u saopštenju Privredne komore.
(Beta)

 

Smanjen broj povreda na radu - 05.05.2010.

Na području Rasinskog okruga u 2009. godini dogodilo se 514 povreda na radu, što je za 317 manje nego godinu dana ranije, objavilo je danas Odeljenje inspekcije rada za taj okrug.

U saopštenju se navodi da je od ukupnog broja registrovanih povreda 105 okarakterisano kao teške povrede na radu, od čega su se 54 dogodile na radnom mestu, a ostale na putu do posla.

Prema podacima Inspekcije rada, u 2009. godine su u Rasinskom okrugu registrovana i tri smrtna ishoda od povreda.

Jedan radnik je stradao u nesreći na putu do posla, drugi kod privatnog poslodavca u pogonu za proizvodnju jabukovog sirćeta gde se radnik ugušio u bazenu usled nedostatka kiseonika, dok je u trećem slučaju reč o teškoj povredi u građevinarstvu, precizira se.

Okružna inspekcija rada u Kruševcu je u 2009. godini obavila 685 nadzora, kojima je bilo obuhvaćeno 18.420 zaposlenih i donela 759 rešenja kojima je naloženo sprovođenje 1.700 mera zaštite bezbednosti i zdravlja radnika.

Tokom 2009. godine doneto je i 11 rešenja kojima su poslodavcima izrečene zabrane rada na određenim radnim mestima, a podneto je i zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i dve krivične prijave.

U saopštenju Inspekcije rada ocenjeno je da su tehnološka unapređenja umanjila ranije, ali donela nove rizike, kao i da su i tradicionalni rizici i broj povreda na radnim mestima i dalje neprihvatljivo veliki.(Beta)

 

U Ciglani proglašen stečaj - 02.05.2010.

Odlukom privrednog suda u Kraljevu u kruševačkom preduzeću Ciglana u petak je proglašen stečaj, a većina od 123 zaposlenih upućena je na tržište rada.

Predsednik sindikata tog preduzeća Nebojša Šljivić kazao je agenciji Beta da je stečajni upravnik najavio da će u naredna tri meseca biti odlučeno hoće li Ciglana biti reorganizovana ili likvidirana.

"Najverovatnije je da će biti spovedena reorganizacija preduzeća, koju će predložiti većinski vlasnik. Plan bi trebalo da obuhvati i izmirivanje poverilaca, uključujući i radnike koji potražuju četiri plate i povezivanje staža za prošlu godinu i prve mesece ove godine", kazao je Šljivić.

On je dodao da je u firmi trenutno angažovano petnaestak radnika, a da će stečajni upravnik povremeno pozivati i ostale za čijim radom se ukaže potreba.

Ciglana je privatizovana u junu 2003. godine kada je to preduzeće na aukciji za 43 miliona dinara kupio konzorcijum fizičkih lica koji je predstavljao Dragan Ranđelović. Kupac se obavezao da će u prvoj godini investirati 3,5 miliona dinara.Pre privatizacije Ciglana je bila jedno od uspešnijih preduzeća sa zaradama iznad proseka kruševačke privrede, a posle prelaska u privatno vlasništvo zapala je u teskoće i od novembra prošle godine proizvodnja je potpuno obustavljena.Od tada je blokiran račun preduzeća za oko 30 miliona dinara, a procenjuje se da su ukupna dugovanja oko 60 miliona dinara.(Beta)

 

Kruševački sindikalci pozvali na protest - 01.05.2010.

Ujedinjeni granski Sindikat "Nezavisnost" pozvao je građane da se radnici "probude iz letagrije" i da se okupe na protestu u Kruševcu koji je zakazan za danas, 1. maja.

Protesna šetnja, na kojoj će prisustvovati članovi UGS "Nezavisnost" iz drugih gradova Srbije, biće organizovana na relaciji od Doma sindikata do trga Fontana i nazad od 11.30 do 13.30.

Predsednik UGS "Nezavisnost" Branislav Čanak, povodom ovog protesta u Kruševcu, je kazao da je posle 20 godina krize "došlo vreme da se otreznimo: 1. maj je praznik bio samo u socijalizmu, nikada ni pre ni posle". On je posebno ukazao da 19. maja, kada Grčka mora da plati dospele obaveze na osnovu kredita, može doći do proglašenja moratorijuma te zemlje na plaćanja što će se "neminovno preliti" na Makedoniju i Srbiju."To će biti poslednji momenat da Srbija ili počne da izlazi iz krize, ili da potpuno potone", smatra Čanak.(Ekonomy/KruNet)

 

Poziv preduzećima za mentoring - 30.04.2010.

Nacionalna agencija za regionalni razvoj pozvala je danas mala i srednja preduzeća i preduzetnike iz Kruševca Beograda, Zrenjanina, Kragujevca i Užica da se prijave za pružanje usluge mentoringa, odnosno podrške preduzećima kojima je ugrožen opstanak ili razvoj. Rok za prijavu je 7. maj.

Pravo da se prijave imaju mala i srednja preduzeća i preduzetnici koji se bave proizvodnjom ili pružanjem usluga, a koja su u većinskom domaćem privatnom vlasništvu.

Firme koje nude usluge mentoringa moraju imati ostvaren pozitivan poslovni rezultat u prethodne dve godine. Nemaju pravo da se prijave one koje obavljaju delatnost u okviru vojne industrije i ne organizuju igre na sreću/lutriju.

Na osnovu prijava, biće odabrani preduzetnici i preduzeća kojima će biti pružena besplatna usluga mentoringa u trajanju od 50 sati, do kraja novembra 2010. godine.

Pilot projekat se realizuje u okviru projekta koji finansira vlada Japana, navodi se u saopštenju.(Autor/izvor: SEEbiz)

 

Nova guma za traktore iz Trajala - 29.04.2010.

U Fabrici teretne, industrijske i poljoprivredne pneumatike korporacije Trajal juče su proizvedene prve količine novog proizvoda - poljoprivredne gume namenjene pogonskim točkovima traktora.

Generalni direktor Trajala Hristo Krušarski rekao je novinarima da je nova guma proizvodena na osnovu ispitanih potreba tržišta i da kruševačka fabrika na taj način "potvrđuje svoju doslednost u nameri da opravda očekivanja i ispuni želje kupaca".

"Nova guma prilagođena je uslovima loših puteva i teško prohodnih terena. Dobro prianjanje za meke i vlažne podloge, a omogućava lako kretanje i držanje pravca", precizirao je Krušarski.On je najavio da će Trajalov pogon u maju, pored poljoprivrednih guma, tržištu isporučiti i oko 500 tona teretnih guma, a taj obim proizvodnje će biti nastavljen i narednih meseci.(Beta)

 

Grad uzima kredit od 400 miliona - 28.04.2010.

Kruševac će se kod poslovnih banaka zadužiti za oko 400 miliona dinara, četiri miliona evra, namenjenih finansiranju infrastrukturnih projekata, odlučeno je juče na 23. sednici Skupštine grada, zašta je glasalo 37 od ukupno 70 odbornika. U toku višečasovne polemike čuli su se brojni argumenti ''protiv'' i ''za''. Opozicija, SRS, DSS, odluku o zaduživanju Kruševca su okarakterisali kao nametanja ''dužničkog ropsta'' , pogotovo u uslovima velike krize i nestabilnog kursa evra.

Ministarstvo ekonomije je ocenilo da Kruševac ima kapaciteta za zaduživanje, čak i u duplom iznosu od planiranog, napomenuo je dr Vojkan Kulić. (Z.A.)

 

Rubin proširuje vinograde - 28.04.2010.

Radnici kruševačkog Rubina početkom narednog meseca počeće sadnju vinove loze na zakupljenom zemljištu Hektari u paraćinskom naselju Karadjordjevo brdo.

Površina za sadnju na više od 20 hektara je spremna i tu će se naći obojena sorta Frankovka. Moguće je da budu zastupljene još neke sorte, saopštila je danas kruševačka fabrika pića.

"Prošle jeseni vreme je bilo dobro pa smo od ukupno 209 hektara polovinu pripremili za sadnju", rekao je savetnik direktora Rubina Miroslav Jovanović i dodao da je završetak sadnje na svih 209 hektara planiran za 2012. godinu. Jovanović je naveo da je ovogodišnja investicija na obradjenim hektarima oko 350.000 evra od ukupno planirana tri miliona.Prva berba se u Rubinu očekuje 2015. odnosno 2016. godine a uz vinograd će biće izgradjeno i ekonomsko dvorište u koje će biti uloženo dodatnih 100.000 evra.

Po završetku radova na paraćinskoj plantaži, ona će biti najveća u posedu kruševačke fabrike pića, a sa ćuprijskom od 180 hektara, Rubin će imati 400 hektara pod vinovom lozom.(Seebiz.eu)

 

Pokrenuto restrukturiranje Župe - 27.04.2010.

Agencija za privatizaciju objavila je danas da će kruševačka Hemijska industrija "Župa" restrukturiranjem biti pripremljena za novi pokušaj privatizacije.

Direktor "Župe" Miroslav Milojević rekao je agenciji Beta da je odluka o restruktuiranju od presudne važnosti jer obezbeđuje da to preduzeće ne uđe u stečajni postupak.

Odluka o restruktuiranju "Župe" usledila je nakon što je krajem 2009. godine neuspešnim proglašen i četvrti tender za prodaju te nekada uspešne kruševačke kompanije koja je jedini proizvođač hlora u Srbiji.

Privatizacija "Župe" traje od 2002. godine, kada je posle neuspešnog tendera usledila prodaja, a potom raskid kuprodajnog ugovora i prelazak u većinsko vlasništvo Akcijskog fonda, a potom još dva neuspešna tendera.

Odluka o restruktuiranju "Župe" podrazumeva statusne i organizacione promene, kao i otpust dugova državnih poverilaca koji će svoja potraživanja naplatiti iz sredstava ostvarenih prodajom "Župinih" fabrika.(Beta)

 

Lokalna vlast podstiče zapošljavanje - 24.04.2010.

U Kruševcu je juče održan prolećni Sajam zapošljavanja na kome je 48 poslodavaca ponudilo 290 radnih mesta.

Povodom otvaranja velikog prolećnog Sajma zapošljavanja, gradonačelnik Kruševca mr Desimir Pavlović, predsednica Skupštine grada Vesna Vesković i načelnik Rasinskog upravnog okruga Dragutin Veljković, sa saradnicima priredili su prijem za narodnog poslanika Vladimira Ilića i direktora Nacionalne službe za zapošljavanje Dejana Jovanovića.

Istaknuto je da je nezaposlenost jedan od najvećih problema, tako da Kruševac sa oko 16.000 nezaposlenih deli sudbinu cele Srbije. Osim ekonomske krize, u Kruševcu je posebno nepovoljna okolnost i privredna struktura, odnosno postojanje velikih firmi i preduzeća u prethodnom periodu.

Gradonačelnik Kruševca istakao je aktivnosti koje je preduzela lokalna vlast u smislu podsticaja zapošljavanju, a to su: izdvajanje 30 miliona dinara iz budžeta za aktivne mere, smanjenje dela lokalnih taksi, ukidanje eko taksi, pravljenje Lokalnog plana zapošljavanja koji će biti razmatran na prvoj narednoj sednici Skupštine, smanjenje administrativnih barijera, stvaranje ambijenta za pribavljanje zemljišta pod povoljnim uslovima, pomoć postojećim potencijalima poput HI "Župa" i IMK "14. oktobar"....

S obzirom na odličnu saradnju sa Nacionalnom službom za zapošljavanje - Filijala Kruševac i izdvajanje 30 miliona dinara, Ministarstvo ekonomije će se verovatno pridružiti sa obezbeđenjem isto toliko sredstava u cilju pospešivanja zapošljavanja, čulo se na sastanku.

Narodni poslanik Vladimir Ilić govorio je o potrebi ravnomernog razvoja Srbije u svim aspektima i regionalizaciji kao optimalnom rešenju svih vitalnih problema. Zapošljavanje sigurno spada u najvažnije, a tendencija je da lokalna samouprava preuzme veliki deo odgovornosti uz podršku Vlade Srbije i njenih aktivnih mera. Poslanik Ilić govorio je i o reformama u oblasti fiskalne decentralizacije, odnosno preuzimanje fiskalnih ingerencija na nivou regiona.

Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Dejan Jovanović naglasio je da su mere koje preduzima Kruševac u ovoj oblasti respektabilne, a da izdvajanja daleko premašuju prosek u Republici i da će u tom smislu komunikacija i podrška, uključujući i materijalnu - Nacionalne službe, biti još značajnija. Preporuka je da u zajedničke projekte treba uključiti i javna komunalna preduzeća, a s obzirom na aktuelnu situaciju, primat treba dati uređenju i čišćenju vodotokova.(Protokol)

Sajam za zapošljavanje u Kruševcu - 22.04.2010.

Sutra, 23. aprila, biće organizovan 12. po redu sajam zapošljavanja u Kruševcu. Organizator sajma je Nacionalna služba za zapošljavanje, a prijavljeno je ukupno 42 poslodavca koja će sutra uzeti učešće na ovom sajmu.

Sutra će u hotelu Rubin, gde se održava sajma za zapošljavanje, biti u ponudi 220 slobodnih radnih mesta, a kako kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje poslodavce najviše zanimaju zanimanja ekonomske, mašinske i hemijske struke, nekvalifikovana lica, krojači, konfekcionari, tapetari i stolari.

Slika: Otvaranje prošlog sajma za zapošljavanje (KruNet)

 

"Flory" posluje uz zaštitu životne sredine - 22.04.2010.

Kompanija "Flory" iz Kruševca, koja proizvodi instant dečiju hranu, jedna je od retkih firmi u Srbiji koja posluje po standardu za zaštitu životne sredine ISO 14001, koji potvrđuje da kompanija ima efektivan sistem upravljanja životnom sredinom i da svojim proizvodnim procesom ne ugrožava prirodno okruženje.
Kako je danas saopšteno iz te fabrike, povodom obležavanja Dana planete zemlje 22. aprila, "Flory" je jedina firma u Srbiji koja proizvodi instant dečiju hranu i ima potpuno automatizovan proces proizvodnje, što eliminiše rizik kontaminacije.
U fabrici se od otpada sakuplja samo kancelarijski papir i male količine stakla iz savremeno opremljena labaratorije.
U kompaniji je zaposleno ukupno 25 radnika, od kojih 15 rade u proizvodnji, gde uglavnom nadgledaju kompjuterizovan proces.
Proizvodi te fabrike su prisutni su na tržištima zemalja Zapadnog Balkana, Turske, Iraka, Irana, Alžira i Libije, navedeno je u saopštenju.(Tanjug)

 

Zakup lokala za trećinu jeftiniji - 20.04.2010.

Zbog zatvaranja trgovinskih radnji u centru grada, cena poslovnog prostora u Kruševcu pala je za trećinu. U poslednjih nekoliko meseci više od 30 lokala u Ulici cara Lazara ostalo je bez zakupaca, dok u glavnoj gradskoj ulici 50 lokala čeka nove zakupce već mesecima.

Prošle godine u Kruševcu odjavljeno 748 preduzetničkih radnji

Pre nekoliko godina cena za prodaju poslovnog prostora kretala se od 2.000 evra u širem gradskom jezgru, pa do 5.000 evra u glavnoj ulici. Sada je interesovanje za kupovinu, kao i za iznajmljivanje lokala drastično smanjeno.

Po rečima Suzane Filipović iz agencije „Tron“, najveći broj lokala je otkazan zbog slabe kupovne moći stanovništva.

Samo u glavnoj gradskoj ulici i paralelnim ulicama, poput Obilićeve i Čolak Antine, na delu od hotela „Novi Palas“, pa do Trga fontana ima više od 50 praznih lokala od kojih mnogi mesecima čekaju na zakupce.

- Pre dve godine pojavilo se interesovanje za lokale u blizini Ekonomske škole, ali je sada i to u zastoju. U naselju Amsterdam izdato je jedva nekoliko lokala, a može se reći da je solidno interesovanje za prostor u okolini pijaca. Sve drugo je stalo mada neki vlasnici lokala i dalje drže visoku cenu - dodaje Suzana Filipović.
Vlasnici agencija za promet nekretninama procenjuju da bi cena poslovnog prostora u gradu moga i dalje da pada zbog zatvaranja sve većeg broja radnji. U 2009. godini u Kruševcu je odjavljeno 748 preduzetničkih radnji. (Slaviša Milenković )

 

Vlada odobrila sredstva za 14 oktobar - 19.04.2010.

Republička vlada odobrila je sredstva za isplatu 69 radnika kruševačke Industrije "14. oktobar" koji su se u proteklih mesec dana izjasnili za dobrovoljni odlazak iz preduzeća, saznaje agencija Beta u sindikalnoj organizaciji tog preduzeća.

Vrednost odobrenog socijalnog programa je 25,41 milion dinara, od čega će Ministarstvo ekonomije obezbediti oko 21 milion, dok je učešće "14. oktobra" blizu pet miliona dinara.

Predsednik sindikalne organizacije u "14. oktobru" Ljubiša Velimirović rekao je da su svi prijavljeni za socijalni program dobili i saglasnost svojih rukovodilaca na osnovu procene da njihov odlazak neće ugroziti kontinuitet procesa proizvodnje.

U "14. oktobru" trenutno radi 1.680 zaposlenih, a od početka priprema za privatizaciju po osnovu socijalnog programa kruševačku metalsku industriju napustilo je blizu 2.500 radnika.(Beta)

 

Većinski vlasnik zatražio stečaj u ciglani - 19.04.2010.

Većinski vlasnik kruševačkog preduzeća Ciglana uputio je Privrednom sudu u Kraljevu zahtev za pokretanje stečaja u tom preduzeću, dok predstavnici sindikata traže od gradskih vlasti da se taj zahtev ne prihvati, saznaje agencija Beta.

Osnov zahteva za stečaj, račun Ciglane blokiran je od novembra prošle godine, kada je obustavljena i proizvodnja u tom preduzeću.

Oko 140 zaposlenih u Ciglani, međutim, smatraju da većinski vlasnik na taj način želi da se oslobodi viška radnika bez plaćanja zakonske otpremnine, pa su, uz podršku međuopštinskog Veća samostalnih sindikata Privrednom sudu i gradskim vlastima uputili pismo u kome traže da se zahtev većinskog vlasnika ne prihvati.

Predsednik sindikalne organizacije u Ciglani Nebojša Šljivić rekao je agenciji Beta da je tokom prošle i pretprošle godine većinski vlasnik, uz subvencije Nacionalne službe za zapošljavanje, primio 40 novih radnika uz obavezu da ih u radnom odnosu zadrži najmanje dve godine, te da na ovaj način želi da ih se oslobodi, a 12 miliona dinara subvencija zadrži.

Šljivić je naglasio i da tvrdnje većinskog vlasnika da za proizvode Ciglane tržište nije zainteresovano nisu tačne, te da se ovih dana kupcima sa zaliha dnevno isporučuje u proseku po 50.000 blokova.

"Račun Ciglane blokiran je za oko 30 miliona dinara, a tolika je i vrednost robe koju preduzeće ima na zalihama. Da je tržište zainteresovano za naše proizvode pokazali smo mi kada smo u martu, nakon štrajka, uspeli da prodamo robu za 12 miliona dinara i isplatimo tri od pet zaostalih plata", kazao je Šljivić.

Zaposleni u Ciglani stupili su u štrajk polovinom februara, tražeći isplatu zarada, ali i povezivanje radnog staža za 2008. i 2009. godinu, potpisivanje kolektivnog ugovora i pokretanje proizvodnje.

Posle jednomesečnog protesta sa predstavnicima poslodavca postignut je dogovor da radnici sami organizuju prodaju proizvoda sa zaliha i od tih sredstava isplate zarade, dok je pitanje povezivanja staža i pokretanja proizvodnje ostalo otvoreno.

Ciglana je aukcijski privatizovana u junu 2003. godine kada je to preduzeće za 43 miliona dinara kupio konzorcijum fizičkih lica koji je predstavljao Dragan Ranđelović, a kupac se obavezao i da u prvoj godini privatizacije investira 3,5 miliona dinara.

Kolektiv koji je pre privatizacije važio za jedno od solidnijih kruševačkih preduzeća, sa zaradama iznad proseka kruševačke privrede, od trenutka privatizacije ušlo je u teškoće.

Novo poslovodstvo je tadašnji pad proizvodnje i prometa i smanjenje zarada 20 odsto objašnjavalo nepovoljnim uslovima privređivanja, a kulminacija problema usledila je konačnim zatvaranjem proizvodnje i zahtevom da se Ciglana uvede u stečajni postupak.(Beta)

 

 

Izvežena roba vredna 19,7 mili. dolara - 10.04.2010.

Preduzeća Rasinskog okruga izvezla su u prva dva meseca 2010. godine robu vrednu 19,7 miliona dolara, što je 3,6 odsto manje nego u istom periodu 2009, saopštila je Regionalna privredna komora u Kruševcu.
Uvoz u Rasinskom okrugu u januaru i februaru bio je 26,8 miliona dolara, što je za četvrtinu više nego u istom periodu 2009. godine, navodi se.

Spoljnotrgovinski deficit Rasinskog okruga za dva meseca 2010. godine bio je 7,1 milion dolara, dok je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 73,5 odsto, kazali su u Komori.

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga, kada je o izvozu reč, bili su Rumunija sa 3,7 miliona dolara, Bosna i Hercegovina u koju je izvezena roba vredna 2,3 miliona dolara i Crna Gora sa oko 1,9 miliona dolara.

Kada je o uvozu reč, glavni spoljnotrgovinski partneri Rasinskog okruga u istom periodu bili su Nemačka, iz koje je uvezeno robe za oko 5,5 miliona dolara, i Madjarska sa 1,93 miliona dolara.

Najveće učešće u spoljnotrgovinskom prometu ostvarila su preduzeća Henkel Merima, Trajal korporacija, Duropak, FAM i Joter.

Grad Kruševac jedini je u Rasinskom okrugu imao spoljnotrgovinski deficit od 10,4 miliona dolara, dok su sve ostale opštine imale suficit: Aleksandrovac 1,13 miliona dolara, Brus 750.000, Ćićevac 542.000, Varvarin 535.000 i Trstenik 366.000 dolara. (SMedia)

 

Ponovna proizvodnja plavog kamena u Župi - 08.04.2010.

Hemijska industrija "Župa" ponovo je, nakon sedam godina, počela da proizvodi jedan od najznačajnijih preparata za zaštitu bilja "plavi kamen".

"Posle sedam godina u našim pogonima je ponovo proizveden plavi kamen po kome je 'Župa' nekada bila prepoznatljiva u svetu,", kazao je novinarima direktor kruševačke fabrike Miroljub Milojević, navodeći da su prekjuče iz proizvodnih basena izvađene tri tone plavog kamena.

Milojević je kazao da planiraju da do kraja ove sezone proizvedu 30 tona tog preparata za koji, kao i za ostale proizvode, već imaju dogovorenu isporuku i avansno plaćanje.On je dodao da je novoproizvedeni plavi kamen vrhunskog kvaliteta, te da će uz njega biti proizvedeno još oko 200 tona drugih preparata iz takozvanog plavog programa."U ovom periodu proizvešćemo i 40 tona cirama, 70 tona bordovske čorbe, 50 tona blauvita i 30 tona sistemina", kazao je Milojević.On je kazao da od proizvodnje očekuju oko milion evra obrti od čega će, kako je kazao, moći da isplate sve dugove za energente i pet bruto zarada.Prema njegovim rečima, fabrika je spremna i za početak proizvodnje oko 100 tona ksantata, sredstava za flotaciju rude."Proizvodnja ksantata po planu je trebalo da započne još ranije, ali je, zbog problema sa preuzimanjem ugljendisulfida iz lozničke 'Viskoze', 'Župa' bila prinuđena da 52 tone ove hemikalije uveze iz Češke po nešto višoj ceni," objasnio je Milojević.On je precizirao da je u "Viskozi" uskladišteno oko 530 tona ugljendisulfida, od čega 320 tona pripada "Župi", ali da ga nisu mogli preuzeti zbog pokretanja stečaja u toj fabrici.

U "Župi" trenutno radi oko 200 od 470 zaposlenih, nakon što je kroz više socijalnih programa fabriku napustilo blizu 700 radnika.

Milojević je kazao da je država kroz razne programe do sada "Župu" pomogla sa oko osam miliona evra.Po Milojevićevim rečima, u planu je još jedan socijalni program kojim bi se broj zaposlenih sveo na optimalnih 350 radnika, a Župa pripremila za još jedan pokušaj nalaženja strateškog partnera.(Beta)

 

Seminar, 6. i 7. aprila u RPK Kruševac - 06.04.2010.

U okviru projekta "Tehnička pomoć institucijama iz oblasti infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji" finansiranog od strane Evropske unije, Privredna komora Srbije, Regionalna privredna komora Kruševac, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Konzorcijum AFNOR, SIQ, DANAK, UL/FE/LMK i Akreditaciono telo Srbije u saradnji sa Ministarstvom rada i socijalne politike, organizuju u okviru Kampanje podizanja svesti o značaju akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, dvodnevni seminar-radionicu u Kruševcu pod nazivom:

Infrastruktura kvaliteta - sistemi upravljanja i zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu

Seminar će biti održan 6. i 7.april (utorak i sreda) 2010.godine od 10.00 do 16.00 časova u sedištu Privredne komore u Kruševac, ul.Balkanska 63, IV sprat.

Opširnije o ovom događaju OVDE.

 

Radovi prema Jasici u završnoj fazi - 02.04.2010.

Radovi na raskrsnici prema Jasici i svim prilaznim putevima severne zaobilaznice Kruševca u završnoj su fazi. Izvođač radova je preduzeće „Kruševac put“, a ukupna vrednost ove investicije, koju finansiraju „Putevi Srbije“, iznosi 50 miliona dinara. Kako je planirano, severna zaobilaznica za saobraćaj biće zatvorena do 18. aprila, ali će kompletni radovi biti završeni već za nekoliko dana. Raskrsnica na severnoj zaobilaznici Kruševca bila je, inače, „crna tačka“ u saobraćaju i na njoj se dogodilo više saobraćajki, u kojima je bilo i poginulih. Na kružnom toku u Kruševcu radi se na asfaltiranju trotoara i postavljanju 20 elektrostubova, tako da će raskrsnica biti osvetljena, dok su radovi na postavljanju vertikalne i horizontalne signalizacije završeni. (Kurir)

 

Slabo interesovanje za subvencije - 28.03.2010.

Kruševačkoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje za program subvencioniranja novih radnih mesta do sada je podnet zahtev za zapošljavanje 59 lica, rekla je agenciji Beta portparolka Ana Nikolić.

Ona je ocenila da je slabiji odziv posledica činjenice da mali broj poslodavaca može zadovoljiti kriterijume za ovu subvenciju koji predviđaju da je privredni subjekt likvidan, da redovno izmiruje poreze i doprinose za zaposlene i da u toku prošle i ove godine nije smanjivao broj radnika.

Za ovaj vid podrške novom zapošljavanju NSZ je za područje Rasinskog okruga dobio 32 miliona dinara, oko dva miliona više nego prošle godine, kada je subvencije zatražilo 126 poslodavaca za opremanje 270 novih radnih mesta, precizirala je Nikolićeva.

Ona je dodala da je konkurs otvoren čitave godine, te da se u Filijali nadaju da će predviđena kvota ipak biti popunjena.

Interesovanje za novčanu podršku novom zapošljavanju koja ove godine iznosi 80.000 dinara po radnom mestu za razvijene, odnosno 130.000 dinara za firme koje rade u slabije razvijenim opštinama, i u prošloj godini zabeležilo je pad u odnosu na 2008. kada se Nacionalnoj službi prijavilo 214 poslodavaca za čak 512 novih radnika.

Nasuprot tome, NSZ beleži porast interesovanja za subvencije za samozapošljavanje, za koje je ove godine izdvojeno manje para nego prošle.

Na evidenciji nezaposlenih na području Rasinskog okruga trenutno je 28.875 lica, a na području grada Kruševca bez posla su 16.794 osobe.(Beta)

 

Protokol za kreditiranje poljoprivredne - 28.03.2010.

U petak je u Beogradu gradonačelnik Kruševca mr Desimir Pavlović potpisao Protokol o saradnji sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Sašom Draginom.

Ministarstvo zajedno sa lokalnim samoupravama ulazi u mere za dugoročno kreditiranje poljoprivredne proizvodnje preko banaka. Ministarstvo za ove namene obezbeđuje 25% sredstava, jedinice lokalne samouprave 25%,  a banke 50% sredstava. Najmanji iznos sredstava koji jedinice lokalne samouprave opredeljuju za ove namene iznosi milion dinara, dok maksimalan iznos sredstava ne može biti veći od 30 miliona dinara po jedinici lokalne samouprave. Ove godine će Ministarstvo za ovaj vid pomoći obezbediti čak 700 miliona dinara.
Ministarstvo poljoprivrede pokrenulo je u avgustu mesecu 2008. godine inicijativu prema lokalnim samoupravama za osnivanje Fonda za razvoj poljoprivrede u cilju podrške poljoprivrednicima i jačanja poljoprivrednog sektora. Do sada je u 87 opština formiran Fond.
Formiranjem Fonda za razvoj poljoprivrede u okviru lokalne samouprave, dobija se moderan oblik kreditiranja poljoprivrednika i povraćaja kreditnih sredstava i zdrav model funkcionisanja jednog takvog tela, a sve u cilju podsticaja razvoja poljoprivrede i pomoći poljoprivrednicima.(Autor: Protokol)

"Rubin" i "Monus" na sajmu u Brazilu - 27.03.2010.

"Rubin" iz Kruševca će zajedno sa fabrikom cigareta „Monus" iz Indjije nastupiti na Sajmu vina, alkoholnih pića i duvana, koji će se u aprilu održati u Sao Paolu, u Brazilu, izjavio je direktor "Monusa" Živojin Zorkić.
On je rekao da će te firme izložiti "Rubinova" najbolja vina - "tera lazariku", "don rosi", kao i "Monusove" brendove "de santis", "tu bizi" i "fast".

Na sajmu će se predstaviti 250 izlagača, prvenstveno iz Južne Amerike, ali i iz Kanade i Evrope. Očekuje se oko 20.000 posetilaca, mahom distributera, ali i vlasnika hotela, restorana i raznih objekata u kojima se prodaju najfinije čokolade, pića, cigarete i ostala luksuzna roba.

"Rubin" i "Monus" su se zajednički prestavili i na sajmu u Las Vegasu, na kome su medju 150 izlagača iz celog sveta dominirale duvanske kompanije.

 

EU daje Kruševcu 4,8 mil. evra - 26.03.2010.

Zahvaljujući donaciji Evropske unije od 4,8 miliona evra Kruševac će, posle kompletne obnove fabrike vode u Majdevu, povećati kapacitet vode za piće na 1.000 litara u sekundi. Generalni direktor JP „Vodovod Kruševac“ Slobodan Lazić kaže da će istovremeno, zahvaljujući instaliranju savremene tehnologije i završetku radova na okolini jezera Ćelije, Kruševac i susedni gradovi dobiti tehnološki zdravu pijaću vodu za narednih 50 godina.

U okviru ovog projekta cevovodi će biti postavljeni do Varvarina, a kruševački regionalni vodovod već snabdeva vodom Aleksandrovac i Trstenik. Ova velika investicija trebalo bi da se završi za godinu dana.(R. B.)

 

Protokol za kreditiranje poljoprivredne - 25.03.2010.

Gradonačelnik Kruševca mr Desimir Pavlović potpisaće danas u Beogradu Protokol o saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Protokol se potpisuje na osnovu Uredbe o utvrđivanju programa mera za dugoročno kreditiranje poljoprivredne proizvodnje preko banaka u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave u 2010. i 2011. godini. Opštine i gradovi koji potpisuju ovaj Protokol izdvajaju određena sredstva za kreditiranje poljoprivrednika kroz Fond za razvoj poljoprivrede. (Autor: Protokol)

Za tri godine odobreno 327 miliona - 24.03.2010.

Na području Rasinskog okruga je tokom trogodišnjeg programa kreditiranja početnika u biznisu odobreno 255 kredita u ukupnoj vrednosti od oko 327 miliona dinara, izjavio je juče direktor regionalnog centra za razvoj malih i srednjih preduzeća Goran Lapčević.

Lapčević je, najavljujući novi, četvrti ciklus dodele start ap (satrt up) kredita Ministrastva ekonomije i Fonda za razvoj, kazao da je dosadašnjim kreditima podržano otvaranje 969 novih radnih mesta u Rasinskom okrugu, te da je taj vid kreditiranja jedna od najznačajnijih mera za podsticaj privrede i širenje biznis baze.

Najviše kredita, 67, odobreno je preduzetnicima u Kruševcu, na području Aleksandrovca ih je bilo 14, u Brusu 11, Trsteniku osam, Ćićevcu četiri i Varvarinu tri, a najviše poslovnih ideja odnosilo se na oblast prerade hrane, drvoprerađivačku delatnost i obradu metala.

Prema Lapčevićevim rečima, Ministarstvo finansija i Fond za razvoj su za četvrti ciklus kreditiranja novih preduzeća izdvojili 2,2 milijarde dinara, a pravo da konkurišu imaju preduzetnici i privredna društva koja su registrovana posle 1. juna 2009. godine, kao i oni koji će se tek registrovati tokom trajanja konkursa.

Konkurs je ove godine, za razliku od prethodnih oročen do 30. aprila, do kada će Regionalni centar organizovati obuku zainteresovanih o pripremi potrebne dokumentacije, izradi poslovnih planova i praktičnim načinima za prevazilaženje rizika i teškoća u poslovanju.Do sada su, kroz 15 modula, program obuke prošla 222 kandidata za ovogodišnje start ap kredite.

Prema uslovima konkursa, preduzetnici mogu aplicirati za sredstva u iznosu od 500.000 do 1,3 miliona dinara, a pravna lica do 2,5 miliona, rok otplate je tri do pet godina sa godišnjom kamatnom stopom od 2,5 odsto i počekom do jedne godine.

Prednost pri konkurisanju imaće lica do 25 godina starosti i oni koji su prošli neku od obuka po programima koje je podržala republička vlade, a krediti se neće odobravati za oblast poljoprivrede, trgovine, igara na sreću, kupovinu putničkih vozila i pozajmice drugim licima.(Beta)

 

Ugovor sa Fijatom početkom juna - 22.03.2010.

Kompanija Trajal očekuje da će početkom u juna potpisati ugovor sa italijanskim Fijatom o isporuci guma za automobil "punto", koji se proizvodi u kragujevačkoj Zastavi.

Kako je aganciji Beta rečeno u Trajalu, testovi u istraživačkom centru Fijata u Baloku potvrdili su da Trajalove gume zadovoljavaju tražene performanse na mokroj podlozi, a u Boru će biti obavljeno i testiranje guma na habanje.

Direktor prodaje Trajala Nebojša Đenadić rekao je da će nakon te provere uslediti i konačno eksterno testiranje guma na kočenje na mokroj podlozi i habanje u jednom institutu u Kelnu.
"Završetak svih provera očekuje se do polovine maja, a do potpisivanja ugovora sa Fijatom moglo bi doći početkom juna", kazao je Đenadić.

Prema njegovim rečima, trenutno se testira samo guma T-400 koja će se ugrađivati u "punto" koji se sklapa u Kragujevcu, što znači da će ugovorene količine iznositi 40.000 guma godišnje, ali da će se kasnije ugovor proširiti i na druge modele.

Prema ranijim najavama, Trajal bi trebalo da Fijatovim fabrikama isporučuje i do milion guma godišnje.

Trajal korporacija privodi kraju i montažu konfekcioner mašine i pet presa koje je u septembru prošle godine za 2,5 miliona evra kupio od nemačkog Krupa, a uvodi i evropski automobilski standarda kvaliteta ISO TS 16949.

U Kompaniji Trajal u četvrtak je počela da radi i fabrika teretnih guma i prve količine vulkaniziranih guma biće proizvedene danas.(Economy.rs)

 

Krediti bez kamate za radnike "Rubina" - 18.03.2010.

Fabrika vina "Rubin" iz Kruševca omogućila je svojim radnicima dobijanje dugoročnih kredita na 20 godina bez kamate, kazao je generalni direktor poslovnog sistema "Invej" Stanko Tomović.

Stambena komisija kruševačkog "Rubina" raspisala je konkurs za dodelu četiri stambena kredita u vrednosti 20.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti, stalno zaposlenim radnicima bez stana, koje će novac vratiti u narednih 20 godina, bez kamate.
- Na ovaj način istovremeno ulažemo u dobre kadrove, koji su najzaslužniji za proizvodnju vodećih brednova "Rubina", kao što su vina "Terra Lazarika" i "Medveđa krv" - kazao je Tomović i naveo da su prijave već počele da stižu.
On je dodao i da za novac koji dobiju, radnici će moći da kupe stan u Kruševcu od oko 40 kvadratnih metara i da se na taj način reše podstanarskog života, a kredite će dobiti najugorženiji, koji budu mogli da plaćaju ratu. (BIZNIS)

 

Kreditna podrška Opportunity banke - 16.03.2010.

Tokom takmičenja sela grada Kruševca, manifestacije u organizaciji Kutlurno prosvetne zajednice Kruševca u kojoj se sela u okolini tog grada takmiče u poljoprivrednoj proizvodnji, izgradnji i uređenju sela, kulturnim delatnostima, sportu, itd. i koja traje sve do maja., žitelji Rasinskog okruga biće u prilici da dobiju povoljne kredite Opportunity banke namenjene poljoprivrednim gazdinstvima i malim preduzetnicima.

Opportunity banka (OBS) se uključila u ovu manifestaciju i pripremila dolazak svojih timova u svih dvadesetak sela koja učestvuju u manifestaciji, gde će službenici banke direktno predstavljati aktuelne proizvode i savetovati sve zainteresovane posetioce.

Podrška poljoprivredi i preduzetnicima jedan je od prioriteta banke , rekao je Vladimir Vukotić, član izvršnog odbora odgovoran za poslovni razvoj OBS.

Opportunity banka a. d. Novi Sad deo je međunarodne mreže banaka i mikrofinansijskih organizacija „Opportunity International“, jedne od vodećih globalnih institucija u oblasti mikrokreditiranja. Opportunity banka je specifična po svojim mikro i start up kreditima, okrenuta zapošljavanju, razvoju preduzetništva, malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednicima.(OBS)

Još četiri projekta javnih radova - 15.03.2010.

Lokalni savet za zapošljavanje Grada Kruševca dao je saglasnost na izvođenje još četiri projekta javnih radova. Radi se o:

- uređenju romskog naselja "Marko Orlović" sa kompletnom infrastrukturom,
-  čišćenje korita i priobalja reke Pepeljuše,
- čišćenje i uređenje korita sliva Kožetinske reke,
- uređenje školskog dvorišta OŠ "Stanislav Binički" u Srnju, rekonstrukcija prilaznih i obilaznih puteva, kao i izrada kanala za seosku kanalizaciju i uređenje seoskog groblja.

Zajedno sa devet prethodnih projekata javnih radova na koje je Lokalni savet za zapošljavanje već dao saglasnost, za ukupno 13 projekata planirana su sredstva u iznosu od 55,52 miliona dinara; iznos sredstava Nacionalne službe za zapošljavanje je 50,85 miliona, a budžet Grada Kruševca preko Fonda za zaštitu životne sredine izdvojiće 4,7 miliona dinara.

U ovim projektima javnih radova, broj radno angažovanih lica biće oko 300.(Autor: Protokol)

Posao za 150 radnika - 12.03.2010.

Lokalni savet za zapošljavanje pozitivno je ocenio mišljenje na projekte konkursa za sprovođenje javnih radova u 2010. godini, koji je raspisala Nacionalna služba za zapošljavanje.
Za izvođenje desetak javnih radova na području teritorije Kruševca Zavod za zapošljavanje izdvojiće 25 miliona, a iz budžeta Fonda za zaštitu životne sredine obezbeđeno je četiri miliona dinara.
Na izvođenju javnih radova, koji će trajati do šest meseci, biće angažovano oko 150 lica sa evidencije nezaposlenih. U zavisnosti od stepena stručne spreme, oni će mesečno dobijati od 16.000 do 22.000 dinara.(GlasJavnosti)

Trajal dobio sartifikat - 11.03.2010.

Trajal korporacija je prošla test u labaratoriji Fiata u Baloku. Iz labaratorije je stigao sartifikat da su pneumatici ''na mokro'' sasvim zadovoljavajući za Fijat. Ovaj sartifikat je samo prvi uslov koji fabrika iz Kruševca treba da prodje da bi gume iz Kruševca bivale ugradjivane u automobil ''Punto''. Drugi uslov je da ''Trajal '' dobije sartifikat i od nezavisne labaratorije ''TUV Rhenland'' u Nemačkoj, koja radi atestiranje, habanje pneumatika i kočenje.

Inače, ''Trajalovi'' stručnjaci i stručnjaci iz Slovačke i Nemačke u delu fabrike u Dedini, nastavljaju montiranje ''Krupovih'' mašina novije generacije, koje trebaju da poboljšaju kvalitet pneumatika, a samim tim i da budu ugradjivani u Fijatov model automobila iz Kragujevca. (KruNet)

Radnici Ciglane rasprodaju robu - 10.03.2010.

Radnici kruševačke Ciglane, koji se već tri nedelje štrajkuju, počeli su rasprodaju robe kako bi namirili svoja potraživanja piše današnji Blic . Od novca dobijenog za prodatu opeku svih 120 zaposlenih već je dobilo po jednu platu u iznosu od oko 21.000 dinara.

- Predsednik upravnog odbora Rade Golović nam je pismeno dozvolio da prodamo na asignaciju robu u vrednosti do 12 miliona dinara i tako obezbedimo novac za tri plate koje su nam dužni. Prodaju smo započeli prošle sedmice i već smo uspeli, iako nam to nije primarni posao, da obezbedimo negde između četiri i pet miliona i za 120 zaposlenih isplatimo jednu platu. Naš platni fond je oko 3,5 miliona dinara, a onaj višak koji smo ostvarili prodajom već je "pojeden", jer je račun firme blokiran za više od 30 miliona dinara, zbog dugovanja Poreskoj upravi, Srbijagasu i EPS-u. – rekao nam je Nebojša Šljivić, predsednik Štrajkačkog odbora u Ciglani.

Šljivić dodaje da su zadovoljni, jer su dokazali da firma može da funkcioniše uprkos nezainteresovanosti vlasnika.

- Proizvodnja je prekinuta 1. novembra prošle godine, a mi smo i dalje u zaostatku za četiri plate. Očekujem da prodajom preostale robe isplatimo još tri plate. Nakon toga, cilj nam je pokretanje proizvodnje, ali će to biti jako teško, jer zavisi od vlasnika sa kojim se nikada nismo ni videli, tako da ne znamo kakve su mu namere. – kaže Šljivić.(Slaviša Milenković)

 



 

 


  Korisni linkovi

Privredna Komora Kruševac
Poslovni centar - Kruševac
J.K.P. Vodovod - Kruševac
J.K.P."Kruševac"
Kruševacput a.d. - Kruševac

 
             
2007, KruNet | Marketing | Kontakt
Vrh strane